Suprug. Otac trinaestogodišnjakinje koja me već sad popravlja. Snowboarder kad planina dozvoli. IT zaluđenik koji veruje da se većina životnih problema reši restartom. Putnik bez itinerera. Ponekad pišem — ne mejlove, nego stvari koje imaju smisla.
Rođen sam u Sarajevu, 23. maja 1975. U Novi Sad sam došao u leto 1992. i tu ostao — danas živim u Petrovaradinu.
Više od dvadeset godina radim u IT-ju: kao konsultant, poslovni analitičar i projektni menadžer. To je onaj svet sastanaka, rokova i tabela iz kojeg Nikola u romanu pokušava da izađe — poznajem ga iznutra.
Prvu pesmu napisao sam u sedmom razredu osnovne, u autobusu na ekskurziji od Sarajeva prema Rovinju — za devojku koja je sedela ispred mene. Bila je to moja prva dečja ljubav. Danas mi ne promiče gde je sve počelo: neko sedi ispred mene, vozilo je u pokretu, i iz toga nastaju reči. Tri decenije kasnije, priča se ponovo desila — jednom u vozu.
Godinama pišem pomalo, zapisujem; ponešto sam objavljivao po portalima, pod pseudonimom. „Jednom u vozu" je prvi put da sam od kratke priče poželeo ceo roman — i prvi put da pišem pod svojim imenom.
Volim sneg, ali i leto i more. Snowboard mi je filter — tišina kroz brzinu, ista ona koju traži i Nikola. I volim fotografiju: da uhvatim trenutak pre nego što prođe, kao onaj pogled u vozu koji traje milisekundu duže nego što bi trebalo.
Prati me na mrežama za citate, kratke priče i najave — Instagram, Facebook i LinkedIn.
Za saradnju, pitanja ili samo da se javiš — tu sam na kontakt@zoranlekovic.com.